BIJELO POLjE – Proslavljajući 40 godina završetka školovanja u Gimnaziji „Miloje Dobrašinović“ generacija maturanata iz 1978. godine pokazala je da spada među najbolje u 94-godišnjoj istoriji trajanja ove eminentne vaspitno- obarazovne ustanove. Da spadaju u red naj­bo­ljih, zna­li su to i ra­ni­je biv­ši uče­ni­ci ove usta­no­ve, a juče su im to po­tvr­di­li i nji­ho­vi ne­ka­da­šnji pro­fe­so­ri i razredne starješine – Zaim Spahić, Rizo Kasumović i Rade Knežević, ko­ji su za­jed­no sa nji­ma pri­su­svo­va­li pro­sla­vi 40 go­di­na ma­tu­re.
Pret­hod­no je biv­še ma­tu­ra­ne, ka­ko to i do­li­ku­je ovoj ugled­noj vas­pit­no-ob­ra­zov­noj usta­no­vi, is­pred škol­ske zgra­de do­če­kao sa­da­šnji di­rek­tor gim­na­zi­je Mil­ko Ko­va­če­vić koji je na­gla­sio da je ge­ne­ra­ci­ja ko­ja je za­vr­ši­la gim­na­zij­sko ško­lo­va­nje 1978. go­di­ne jed­na od naj­u­spje­šni­jih u isto­ri­ji ove usta­no­ve.
– Ni­je­sam si­gu­ran da sam do­sto­jan ovog tre­nut­ka, ali je­sam neo­bič­no pri­vi­le­go­van da ovih da­na, kad oku­plja­mo ge­ne­ra­ci­je svr­še­nih ma­tu­ra­na­ta, po­zdra­vim vas i ta­ko još jed­nom ovjen­ča­mo sla­vu na­še gim­na­zi­je. Vi ste po­o­dav­no dio isto­ri­je gim­na­zi­je ko­ja tra­je de­vet de­ce­ni­ja i vi­še. Za­to sa ovog mje­sta vje­či­to hva­la Mi­lo­šu Ra­konj­cu, pr­vom di­rek­to­ru Ni­že re­al­ne gim­na­zi­je, i vječ­no hva­la Mi­lo­ju Do­bra­ši­no­vi­ću, pr­vom di­rek­to­ru Vi­še re­al­ne gim­na­zi­je, ko­ja je po­če­la sa ra­dom 1953. go­di­ne. Od ta­da te­ku slav­ni da­ni bje­lo­polj­ske gim­na­zi­je, ko­ja je već u vre­me­šnim go­di­na­ma kao sta­ra da­ma, ali ni­kad ljep­ša, nje­go­va­na i pot­hra­nji­va­na mla­do­šću ušla je u de­se­tu de­ce­ni­ju i ži­vje­će vječ­no – is­ta­kao je Ko­va­če­vić i za­hva­lio biv­šim uče­ni­ci­ma što ču­va­ju uspo­me­nu na gim­na­zi­ju i što nje­nu sla­vu pre­no­se po svi­je­tu.
Kovačević je nagalsio da je Gimanzija „Miloje Dobrašinović“ tokom svog postojanja na put izvela preko 20.000 maturanata, kasnije uspješnih ljudi na svim kontinentima. Među njima preko 200 doktora nauka, 500 magistara...
U ime profesora Rade Knežević je kazao da je ponosan na svoje bivše đake, poručujući im da su za sreću i dug život potrebni tolerancija i ljubav.
– Stoga se svi bazirajte na ljepotu i mislite lijepo – poručio je Knežević.
Nakon što je minutom ćutanja odata pošta preminulim maturantima te generacije, u ime okupljenih maturanata iz 1978. godine Ljubo Jaćimović, koji godinama živi i radi u Rusiji, po­zdra­vlja­ju­ći pro­fe­so­re ko­ji su do­šli na pro­ziv­ku, ali i one ko­ji to ni­je­su mo­gli, kazao je da je srećan što pripada baš ovoj generaciji.
– Naš za­jed­nič­ki ime­ni­telj je naš grad, na­ša gim­na­zi­ja, na­ši đač­ki da­ni, na­ša sje­ća­nja. Jed­nom ri­ječ­ju, na­ša za­jed­nič­ka bez­bri­žna pre­li­je­pa mla­dost. Sresti svoje drugove i drugarice i evocirati uspomene na te lijepe dane, ali i bivše profesore neopisiv je osjećaj – kazao je Jaćimović, koji je iz daleke Rusije donio poklone svim drugaricama koje su bile na proslavi 40 godina mature.
Mirjana Marković, koja živi u Novom Sadu, kaže kao da je pro­šao je­dan tren od ka­da su po­sled­nji put usta­li iz gim­na­zij­skih klu­pa, sklo­pi­li knji­ge, ka­da je zvo­no ogla­sio kraj gim­na­zij­skog ško­lo­va­nja i po­če­tak jed­nog no­vog ži­vo­ta u ko­ji su za­ko­ra­či­li ši­rom otvo­re­nih oči­ju i otvo­re­nog sr­ca.
– Vra­ti­li smo se da­nas raz­dra­ga­nom osam­na­e­sto­go­di­šnja­ku u na­ma, da ka­že­mo gim­na­zi­ji hva­la što nas je u ži­vot po­sla­la obo­ga­će­ne zna­njem i ljud­skim vr­li­na­ma. I sa sje­tom i to­pli­nom se sje­ća­mo na­ših dra­gih pro­fe­so­ra, dru­ga­ri­ca i dru­go­va ko­jih vi­še ne­ma – naglasila je ona.
U ime Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra proslave 40 godina mature Muzafer Ljuca je kazao da će istrajati u namjeri da se okupljaju na ovaj način. Dogovoreno je novo viđenje za pet godina, prve subote u junu, a druženje je nastavljeno je u restoranu hotela „Franca – Centar“.M.N.